Cveće iz Sedlarskog plastenika za Pomoravlje i Beograd
Objavljeno: 26-March-2017
Boriša Dimitrijević iz Sedlara i njegov brat Borko najveći uzgajivači egzotičnog bilja u Svilajncu i šire. Najviše se traže begonija, odnosno devojačko srce, petunije..
Boriša Dimitrijević, iz Sedlara, i njegov rođeni brat Borko, iz Grabovca, najveći su proizvođači cveća u plastencima u svilajnačkoj opštini, a verovatno i u Pomoravskom okrugu. Na po 30 ari imaju po sedam plastenika od po 3.000 kvadratnih metara, sa 20 sorti balkonskog i baštenskog cveća. U njihovim plastenicima cele godine cveta raznovrsno cveće, tako da godišnje obezbede tri turnusa, što je proporcionalno sadnji na čitavom hektaru. Odlučili su se, kažu, za isti asortiman, istu površinu i za istog otkupljivača, kako bi zajedno lakše nastupali na tržištu. Danas, 85 odsto proizvedenog cveća plasiraju u veletržnicu u Beogradu. Ali nije im bilo lako. Bilo im je potrebno nekoliko godina proizvodnje i ponude kvalitetnog cveća da bi zadobili poverelje kupca.
On dodaje da je cveće u plastenicima pre dve decenije počela da uzgaja njegova i Borkova majka Nevenka. Njihov otac Bratislav već tri decenije u plastenicima proizvodi rasad za povrće, paradajz, papriku, krastavac i kupus. On je nasledio posao svog oca Stojana, koji je, kako ocenjuje Boriša, povrće uzgajao u mnogo primitivnijim plastenicima i primenjivao zastareli način proizvodnje.
POMAŽE I OPŠTINA
- Opština mnogo pomaže poljoprivrednicima. Mi smo uzeli beskamatni kredit da bismo mogli da osavremenimo plastenike. Nisam čuo da neka opština, poput naše, toliko brine o poljoprivrednicima - ocenjuje Boriša.
OD JUTRA DO MRAKA
- U plastenicima smo od jutra do mraka. Dovoljno je da cveće pet minuta bude na jakom suncu pa da klone. Opasno je i kada su mrazevi, pa smo u plastenicima uveli podno grejanje. Pre deset godina probili smo se na beogradsko tržište kvalitetom, ali i količinom i cenom. Nije dovoljno da jednom plasiramo kvalitetno cveće a da naredna ponuda bude loša. Mušterija se odmah gubi - kaže Boriša.
