Goran Marjanović u svet minijaturne skulpture

Goran Marjanović je umetnik rođen u Despotovcu. 2005. godine autor ulazi u svet minijaturne skulpture i počinje da radi u drvetu i pluti. Eksperimentišući sa materijalima 2012. godine otkriva grafit i nastaju prve minijature na srcima grafitnih olovaka. Inspirisan je Daliton Getijem, umetnikom koji je poznat po ovoj tehnici. U Velikoj galeriji Kc Grad, 13. marta je otvorena njegova druga samostalna izložba a prva pred beogradskom publikom, pod nazivom "Minijature u grafitu" na kojoj prikazuje svoja najnovija ostvarenja u grafitu. Skulpture reda veličine nekoliko milimetara do nekoliko centimetara odlikuju se minucioznim umećem oblikovanja, tako da kada se posmatraju uveličane imaju sve karakteristike monumentalnih i skulptura srednjih formata. Posmatrač zaintrigiran detaljnoću pod lupom može da sagleda Marjanovićevo umeće izražavanja u grafitu. Umeće koje mu je donelo i komercijalnu saradnju sa brendom Staedtler. Njegov rad bio je prikazan u kampanji ovog poznatog proizvođača grafitnih olovki. Pored toga Marjanović redovno izlaže na međunarodnoj smotri Umetnost u minijaturi u Majdanpeku, gde je 2014. osvojio zlatnu medalju koju dodeljuje publika. Publika će moći da uživa u ovim specifičnim minijaturama sve do 26. marta svakog dana od 14 do 20 časova. Sa autorom je za Designed.rs razgovarao Aleksandar Stojanović. Pričali su o mikroskopskim skulpturama u grafitu; kako je došao do ovog medijuma; kako nastaju ove skulpture s obzirom na minucioznost i posvećenost detaljima, i kakve planove ima za budućnost . Takođe umetnik govori da li mu je saradnja sa brendom Staedtler bila korisna i zašto ne prati umetničku scenu u Srbiji.

Razgovarao: Aleksandar Stojanović
Fotografije: Neda Mojsilović

Koliko dugo se baviš skulpturom i kako je do toga došlo? Da li si studirao vajarstvo? Zbog čega si se opredelio za ovaj minijaturni format i za grafit kao materijal?

Ako izuzmemo dečje igrarije plastelinom, početkom svega bih označio srednjoškolski period kada su nastale prve skulpture od raznog kućnog otpada. Nedugo zatim su nastali i prvi čovečuljci od plute koje i danas ponekad pravim. Uglavnom kao poklon, nekad i po narudžbini. Postojao je i kratak period kada sam pravio makete gitara od polistirena. Što se akademije tiče, postojala je zamisao da probam da je upišem ali je zbog činjenice da nije finansijski izvodljivo, ostalo samo na tome.
Prve fotografije radova u grafitu koje sam video su bila dela Daltona Getija. Bilo je to pre nekih 5 godina. Bio sam oduševljen činjenicom da nešto što svakodnevno koristimo, neko pretvara u mala remek-dela. Kudio sam sebe pri tom što se toga ja nisam setio jer mi je sve vreme bilo pred nosom. Mislim da se sklonost ka minijaturama javila veoma rano jer su mi omiljene igračke bile upravo one najmanje. Morale su naravno da imaju i lepo odrađene detalje jer sva draž i jeste valjda u tome...

Opiši mi stvaralački proces koji stoji iza ovih detaljno obrađenih minijatura: kako dolaziš do motiva, da li izrađuješ neke skice ili odmah krećeš sa radom i koliko dugo radiš na jednoj minijaturi? Pretpostavljam da je lupa veoma važan deo tvog pribora?

Proces izrade najčešće počinje prikupljanjem fotografija nečeg što hoću da izimitiram. Danima zurim u fotografije kako bih stvorio što bolju sliku u glavi. Najpre obeležim glavne delove skulpture i onda nastupa izrada kod koje su manje-više isplanirani potezi unapred kako bi se smanjio rizik od lomljenja.
Inspiraciju obično nalazim u objektima koje često koristim. Neretko inspiracija budu i film ili knjiga. Mada sam vremenom počeo sve u okruženju da posmatram na taj način: „Ovo bi, a ovo ne bi moglo da izgleda lepo u grafitu“. Vreme izrade zavisi od veličine i krajnjeg izgleda koji hoću da postignem. Nekad nekoliko sati, nekad nekoliko dana. Lupa jeste važan deo pribora, mada je i dovoljna osvetljenost možda još bitnija. Što se samog alata tiče, morao sam da ga napravim sam. Na primer, od preciznih šrafcigera sam napravio minijaturna dleta. U istu svrhu koristim i razne igle za šivenje, heklanje, hirurške igle itd.

Sarađivao si sa poznatim brendom Staedtler. Kako je do toga došlo, da li se ta saradnja nastavlja? Da li je tebi bila korisna i na koji način?

Sa Štedlerom je do saradnje došlo krajnje jednostavno. Moj drug im je poslao mejl u kojem je opisao moj rad. Oni imaju simpatičan način za promociju svojih proizvoda tako što na svojim Fejsbuk i Instagram profilima objavljuju radove neafirmisanih kreativaca da tako kažem, naravno uz uslov da su rađeni njihovim proizvodima. I tako sam ja dobio brdo olovaka i promociju, a oni kao poklon par mojih radova i suvenire iz Srbije.

Ovo je tvoja druga samostalna izložba. Koliko pratiš umetničku scenu u Srbiji, da li imaš neke favorite među umetnicima? Šta misliš da tu nedostaje i kako sebe vidiš u toj celini?

Umetničku scenu kod nas slabo pratim. Opravdanje ili iskreno rečeno izgovor za to nalazim u nedostatku slobodnog vremena zbog redovnog posla i svoje dodatne sklonosti ka muzici i sportu, pa pored ovog imam još par ne manje bitnih hobija.

Šta možemo da očekujemo od tebe u budućnosti, da li ostaješ u ovom formatu ili vidiš neke druge opcije i druge materijale?

Sigurno je da ću se pozabaviti onlajn prodajom nekog dela radova jer sam je predugo odlagao. Što se stvaralaštva tiče, naredni period je rezervisan za nadolazeći Resava Fest, čija su tematika ove godine reciklaža i mogući načini iskorišćenja otpada u kreativne svrhe, što me naravno vraća na početak moje priče.