Sedamdeset godina “Novog puta”: Čitam, slušam, gledam, ne dam!
Objavljeno: 10-March-2015
U prostorijama Javnog informativnog preduzeća “Novi put” danas je obeleženo 70 godina postojanja istoimenog nedeljnika. Posle sedam decenija obaveštavanja stanovnika Pomoravlja, Resave i Levča o dogadjajima iz njihovog kraja, “Novom putu” preti privatizacija, a samim tim i gašenje. Da li ćemo svi mi dočekati dan kada nećemo moći da pročitamo vest koja je vezana za naš grad, reportažu o našem komšiji, o našoj deci, o onome što se dogadja tu oko nas – pitanje je koje je obeležilo današnji jubilej.
Brojnim gostima iz javnog, političkog, privrednog, kulturnog i sportskog života Jagodine koji su danas uveličali slavlje povodom sedam decenija izlaženja nedeljnika “Novi put” najpre se obratio direktor ove medijske kuće Ljubiša Bata Vujić. Umesto možda očekivanog osećaja zadovoljstva i ponosa zbog duge tradicije i dobre reputacije ovog lista, Vujićev govor odisao je više osećajem zabrinutosti (pa i ogorčenja) jer je ova godina možda i poslednja u kojoj će Novi put svake srede svanjavati na trafikama.
On je podsetio da je u junu prošle godine usvojen novi set medijskih zakona koji nalaže da do 1. jula ove godine država izadje iz vlasničke strukture u medijima, iako u najvišem pravnom aktu naše države – u Ustavu Srbije, u članu 50, nedvosmisleno stoji da svako može da bude osnivač javnih glasila. Privatizacija u ovom slučaju – u realnosti je samo eufemizam za gašenje medija.
“Kao što reče predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa pre neki dan – Novi put je bio i ostao istinski svetionik srpskog novinarstva. Za svih sedamdeset godina mi smo bili i ostali govornica sa koje se narod obraća. Želim da Novi put opstane i da se u Jagodini i Pomoravlju i dalje beleži sve ono što se dešava i što rade ljudi na ovim prostorima, da pratimo njihova nastojanja, njihove probleme jer je to naša misija. Bilo kako bilo, mi ćemo nastaviti da radimo svoj posao, a vreme će pokazati ko je bio u pravu, a ko baš i ne, kazao je Vujić.
On je prisutnima izložio i to da je on sa drugim predstavnicima “Novog puta” u zadnje vreme često učestvovao u debatama i javnim raspravama vezanim za novi set medijskih zakona, gde su “na civilizovan i argumentovan način prezentovali i lavovski se borili za očuvanje i Novog puta i novinarske profesije u Srbiji južno od Beograda”. Odatle je, nažalost, proisteklo samo razočaranje u UNS, NUNS, Ministarstvo kulture i informisanja i njihovog prvog čoveka.
“Veoma smo razočarani stavom i UNS-a i NUNS-a jer su oni medijima u unutrašnjosti okrenuli ledja i svojski podržavaju taj postupak i koncept privatizacije koja neće dati nikakve rezultate, odnosno koja će značiti gašenje medija u unutrašnjosti Srbije. Oni su se verovatno proračunali i odlučili da je bolje da sačuvaju svoje fotelje nego da pružaju podršku nama koji smo već prežaljeni. Posebna priča je tek Ministarstvo kulture i informisanja, koje se uopšte ne meša u svoj posao i koje nam nije pružilo nikakvu podršku iako u opisu njihovog posla stoji da treba da se bore za očuvanje medijskih sloboda i medijskih kuća u Srbiji. Medjutim, oni se kriju iza toga da je izlaženje države iz vlasničke strukture u medijima nešto što nalaže Evropska unija i OEBS i da svi ti diktati stižu iz Brisela, da je to njihov zahtev, ali to uopšte nije istina. Mi smo pre desetak dana bili na jednoj debati u Beogradu, gde smo bili u prilici da razgovaramo sa kolegama iz okruženja, iz zemalja kao što su Hrvatska, Makedonija i Crna Gora. Tom prilikom skupu se obratio Antun Filić, predsednik Sindikata novinara Hrvatske, i rekao pred našim državnim sekretarom Sašom Mirkovićem da nije tačno da OEBS i EU tako nešto zahtevaju jer u Hrvatskoj postoji preko 60 medija koje i dalje finansiraju lokalne samouprave u stoprocentnom iznosu, upravo zbog toga jer podržavaju javni interes koji je od vitalnog značaja za jednu zemlju u 21. veku. U Crnoj Gori postoji princip dobrovoljnosti, one lokalne zajednice koje imaju mogućnost i žele da imaju lokalne medije mogu da ih osnivaju, dok one koje to ne žele ili finansijski nisu u mogućnosti da ih imaju – to i ne moraju. Posebna priča je i naš ministar, s kojim smo se susretali nebrojeno puta, pokušali smo da dopremo do njega i da mu kažemo koliko je bitno u ovom trenutku njegovo ministrovanje jer se na najbruatlniji način priprema gašenje lokalnih medija u Srbiji. Nažalost, čovek je zauzet navijanjem satova ispred Narodnog muzeja u Beogradu, pa možemo zaključiti da je verovatno u detinjstvu želeo da bude sajdžija, ali je, na našu žalost, postao ministar. Mi smatramo da ne mogu novinarstvo i izveštavanje i informisanje gradjana da budu privilegija samo prestoničkih, odnosno beogradskih medija. Takodje mislimo da to na najgori mogući način poništava instituciju javnog interesa, o kome se toliko govorilo poslednjih nekoliko godina, ispričao je Vujić.
On je kazao da smatra da Novi put treba da postoji i da Jagodina kao grad u ekspanziji svakako zaslužuje da ima svoj lokalni javni servis. Vujić se zahvalio i osnivaču “Novog puta” Skupštini grada Jagodine, rekavši da je u “najtežim vremenima stala uz njih i pruža im apsolutnu podršku u svim nastojanjima”, a svoj govor završio je sloganom koji se već mesecima može videti na Televiziji i Radiju Jagodina, u nedeljniku i na portalu Novi put – “Čitam, slušam, gledam – ne dam! Novi put je vlasništvo gradjana Jagodine”.
Nakon Vujića reč je dobio gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović, koji je list Novi put okarakterisao kao sastavni deo života gradjana Jagodine i Pomoravlja, “deo sistema informisanja i prozor svih gradjana u ona zbivanja koja se dešavaju u njihovoj okolini”.
“Možemo slobodno da se zapitamo da li će beogradski mediji pričati i pisati o kulturnom životu grada Jagodine, o našim piscima, o našim pesnicima, o našim odličnim učenicima, našem pozorištu, našim sportistima, našem životu u selu. Ubedjen sam da neće! I zato moramo svim sredstvima i svim mogućnostima da se borimo da očuvamo te lokalne medije, da očuvamo Novi put i pravo gradjana da budu objektivno, istinito i pravovremeno informisani, rekao je Stevanović.
Milica Biorac
Foto: A. Dobrosavljević
Izvor : Novi put
